Eksplozija potražnje nekretnina – ponuda u novim okolnostima
Prethodne dve godine unele su drastične promene u građevinskoj industriji i formirale nove tokove na tržištu nepokretnosti. Rast potražnje nekretnina i rast njihovih cena u Srbiji beleži se još od 2016. godine, a pandemija korona virusa samo je doprinela visokim brojkama. Očekivanja su zbog pandemije predviđala smanjenu potražnju i cene, međutim, dogodilo se upravo suprotno. Ovaj trend je trenutno aktuelan i na globalnom nivou, a različiti faktori uticali su na formiranje “jakih” cena i povećanje potražnje nekretnina. Zašto je prodaja stanova buknula tokom jedne od najvećih zdravstvenih kriza i kakva je trenutna ponuda na tržištu nepokretnosti u Srbiji i regionu, pročitaćete u narednim pasusima.
Uticaj pandemije na tržište
Podaci Republičkog geodetskog zavoda, u prvom kvartalu 2021. godine na tržištu nekretnina u Srbiji beleže porast novca od 27 posto više nego u isto vreme prošle godine, a 74 odsto više nego 2018. godine. Pretpostavlja se da je pandemija kod ljudi izazvala neku vrstu straha i panike, zbog čega su odlučili da ulože u “sigurnu” investiciju kao što su nekretnine.
Smatra da u Srbiji trenutno ima više kupaca nego što ponuda može da isprati, a najveća prodaja stanova zabeležena je u Beogradu, čija cena kvadrata je u odnosu na 2020. godinu porasla za oko 250 evra.
Faktori koji su formirali cene
Od početka godine, cena građevinskog materijala porasla je za 30-40 odsto, što je automatski uticalo i na cenu kvadrata nekretnina. Kako navode iz Građevinske komore Srbije, cena osnovnog građevinskog materijala kao što je betonsko gvožđe porasla je za 40 odsto, a aluminijuma za 70 odsto, dok su troškovi transporta takođe u porastu. Materijali koje Srbija proizvodi, poput opeke, crepa ili cementa, izvoze se u velikim količinama, te dolazi do same nestašice na domaćem tržištu. Svi ovi faktori uticali su na formiranje novih cena u građevinskoj industriji , a investitori žele da zadrže siguran profit, pa na samom kraju najveći porast u cenama osete kupci nekretnina.
Aktuelna potražnja u Srbiji
Kao što smo već napomenuli, najviše prodatih stanova je u Beogradu, a prosečna cena kvadrata u novogradnji iznosila je 2.145 evra. Podaci iz Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u Srbiji u 2020. godini ukupna vrednost građevinskih radova iznosila 451,5 milijardi dinara, a najviše se gradilo u Beogradu (151,1 milijarda), potom u Vojvodini (128,5 milijardi), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (95,3 milijarde), i na kraju Južnoj i Istočnoj Srbiji (76,5 milijardi).
Najjeftiniji kvadrat ove godine prodat je u Bujanovcu (53.382 dinara ili 454 evra), a najskuplji 373.406 dinara (3.175 evra) u beogradskoj opštini Savski venac.
Stanje u regionu
U Crnoj Gori je prosečna cena kvadrata u novogradnji u 2021. godini porasla za oko 30 odsto u odnosu na 2020. godinu, te sada iznosi oko 1.219 evra. U Sloveniji je aktuelan trend kupovine nekretnina van centra grada, najčešće kuća koje se nalaze na periferiji. Hrvatska takođe beleži rast cene po kvadratu od 1.2 odsto u odnosu na 2019. godine, tako da se može zaključiti da tržište nekretnina u regionu ne odudara mnogo od aktuelnog stanja u Srbiji.
Novi trend na tržištu nekretnina
Ekspanzija i procvat tržišta nekretnina u Srbiji pratila je i pojava novih trendova, a jedan od najupečatljivijih i sada već široko rasprostranjenih jeste izgradnja takozvanih kondominijuma. Oni predstavljaju luksuzne stambene objekte zatvorenog tipa, koji u sklopu kompleksa imaju dodatne sadržaje, kao što su teretane, kafići, prodavnice, koji su dostupni isključivo stanarima kompleksa. Stanovi koji su deo kondominijuma spadaju u luksuzne nekretnine, a prosečna cena kvadrata u Beogradu iznosi oko 2.400 evra.
Još uvek je neizvesno kada će doći do prezasićenja na tržištu nekretnina i da li će tada cene prestati da rastu vrtoglavom brzinom, ali jedno je sigurno – trenutno se nalazimo u ekspanziji potražnje nekretnina i građevinskih investicija širom Srbije.
Komentari
Ostavi komentar
