Ciao Bella, come stai? Italija, prelepa čizma koja izlazi na pet mora – Jonsko, Jadransko, Ligursko, Tirensko i Sredozemno more. Osim toga što je poznata po visokoj modi i dobroj muzici, italijanska kuhinja je neizostavan deo italijanske tradicije. Poznati po svojoj jednostavnosti, italijanski kuvari čuvaju svoje recepte i znanje. Ipak, ponešto su podelili i sa ostatkom sveta. U nastavku vas očekuju prakticni saveti o tome kako da u svoj dom donesete duh Italije.
Brusketi kao lagano predjelo
Nije ovo prva asocijacija kada se pomene italijanska kuhinja, ali je svakako nešto čemu treba posvetiti pažnju. Zbog čega? Uvek se desi poneka situacija da se najave
gosti, a nemamo ih čime poslužiti. E sada ne morate više brinuti. Ako im budete poslužili savršeno hrskave italijanske bruskete, imaće pravu gozbu za čula. Italijani su pre svega prakticni. Saveti koje oni daju jeste da je „manje uvek više“, pa vam tako za bruskete neće trebati mnogo sastojaka. Uz malo starog francuskog hleba, začinskog bilja i
maslinovog ulja, dobićete predjelo kakvo se služi u najekskluzivnijim restoranima. Francuski hleb isecite na tanje kolutove i ubacite u rernu prethodno zagrejanu na 200 stepeni. Pecite ih 10 minuta na papiru za pečenje. Nakon toga, dok su kolutići još topli, premažite ih belim lukom. Dodajte začinsko bilje koje imate u kuhinji, po želi stavite malo iseckanog paradajza ili maslina i sve to prelite maslinovim uljem.
Pice i paste kao prva asocijacija
Prva stvar na koju svi pomisle kada planiraju put u Italiju jeste kako obavezno treba isrobati njihove pice i paste. Međutim, istina je da se Srbi često razočaraju kada vide šta italijanska kuhinja predstavljaja. Vrlo često, njihova jela sastoje se samo od tri do četiri glavna sastojka. Kako nismo navikli na tako nešto, može nam se činiti da je njihova pica siromašna i prazna. Italijanski specijaliteti su upravo to – malo sastojaka savršeno ukombinovani u
nezaboravno jelo. Rekli smo već da si Italijani prakticni. Saveti koje oni daju su retki, ali kada to rade, svi ih pomno slušaju. Nije ni čudo što je njihov način pravljenja pice pod zaštitom Uneska kao svetska nematerijalna kulturna baština. Izvorno, najbolja pica u Italiji potiče iz
Napulja. Odatle potiče tradicija da se testo ostavlja od 12 do 48 časova da naraste, a nakon toga se pica peče samo minut do dva, u specijalnim pećima na
450 stepeni.
Preteča pice, može se reći, postojala je još u vreme persijskog cara Darija Velikog. Još su tada njegovi vojnici na svojim štitovima pekli neku vrstu pljosnatog hleba, dodajući na njega sir i urme. Kasnije u srednjem veku, sluge bile primorane da jedu ono što ostane posle gospodara. Ostatke hrane stavljali su na parče hleba i zagrevali u pećima. Bile su to preteče ovih današnjih, širom sveta poznatih, italijanskih đakonija.
Kada se pomenu italijanski specijaliteti, ne smeju se nikako zaobići ni paste. Saveti italijsnakih kuvara jesu da se nikada u vodu za kuvanje ne dodaje ulje, kako bi se kasnije sos lepše sjedinio sa testeninom. Nakon spajanja, sve zajedno treba kuvati još samo minut do dva. Na taj način dobićete najlepšu teksturu, ma za koji sos da ste se odlučili.
Centralnoitalijanske lazanje
Italijanska kuhinja veoma je bogata, pa se tako ne smeju zaobići na svetski poznate lazanje. One su tradicionalno jelo u centralnoj Italiji i sinonim su za kuhinju tog dela sveta. Najjednostavniji recept podrazumeva upotrebu ragu sosa, bešamela i parmezana. Nešto kasnije počela je i upotreba mocarele. Lazanje kakve mi danas poznajemo sastoje se od kora, mešanog mlevenog mesa, pasiranog paradajza, crnog i belog luka. Kao dodaci stavljaju se biber, bosiljak i crno vino.
Eksperimentišite i priuštite svojim ukućanima jedan ručak iz vaše italijanske
kuhinje. Sigurno će biti oduševljeni mirisima i ukusima ove inspirativne zemlje.