Kako dugo stajanje utiče na telo?

Za neke je to nekoliko sati dnevno, dok drugi gotovo čitavu smenu provedu stojeći. Iako stajanje možda na prvi pogled deluje manje problematično od višesatnog sedenja, ni ono nije bez posledica kada traje dugo i kada nema dovoljno prilika za promenu položaja i kretanje.

Posebno može da bude naporno statično stajanje, kada telo dugo ostaje u gotovo istom položaju.

Umorna stopala na kraju dana samo su jedna od mogućih posledica. Višesatno stajanje može da optereti mišiće i zglobove, doprinese bolovima u leđima i utiče na cirkulaciju u nogama. Neke od ovih tegoba nestaju nakon i tokom odmora, ali kada se isti obrazac ponavlja iz dana u dan, mogu značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje.

Stopala prva osećaju posledice dugog stajanja

Stopala tokom stajanja nose težinu čitavog tela, pa ne čudi što se upravo u njima često prvo javljaju nelagodnost i umor. Za razliku od hodanja, kada se opterećenje neprestano menja, tokom statičnog stajanja isti delovi stopala mogu dugo da ostanu pod pritiskom.

Problem može da bude izraženiji kada se dugo stoji na tvrdoj podlozi, kada obuća ne pruža odgovarajuću potporu ili kada tokom radnog vremena gotovo da nema promene položaja. Visoke potpetice, veoma ravna obuća bez adekvatne potpore ili neodgovarajuća veličina cipela mogu dodatno povećati neprijatnost.

Posle više sati mogu se javiti osećaj težine, bol ili peckanje u stopalima, a obuća koja je ujutru bila udobna do kraja dana može postati neprijatno tesna. Tegobe se često najviše primećuju tek po završetku radnog dana, kada konačno sednemo i rasteretimo noge.

Dugo stajanje može doprineti oticanju nogu

Kada stojimo, krv iz donjih ekstremiteta mora da se vraća ka srcu suprotno delovanju gravitacije. U tome važnu ulogu ima rad mišića nogu, zbog čega kretanje pomaže venskom povratku. Svaki korak aktivira mišiće, naročito mišiće listova, koji učestvuju u potiskivanju krvi naviše.

Problem je posebno izražen kod statičnog stajanja. Ako dugo ostajemo gotovo u istom položaju, mišićna pumpa nogu nije aktivna kao tokom hodanja, pa se mogu javiti osećaj težine, napetosti i oticanje u predelu stopala i članaka. Tegobe mogu da budu primetnije pred kraj dana, a kod nekih ljudi i tokom toplog vremena.

Blagi otok nakon dugog dana na nogama može da bude prolazan, ali nije svaki otok posledica stajanja. Otečene noge mogu da budu povezane sa različitim stanjima, pa je važno znati zašto se javljaju otečene noge i kada otok zahteva pregled. Posebnu pažnju zaslužuje otok koji nastaje naglo, izražen je samo na jednoj nozi ili se javlja zajedno sa drugim simptomima.

Mišići se zamaraju i kada samo stojimo

Možda deluje da se tokom stajanja „ništa ne radi“, ali brojni mišići neprestano rade kako bi telo zadržalo stabilan položaj. Mišići nogu, trupa i leđa stalno prave male korekcije koje nam omogućavaju da ostanemo uspravni i održimo ravnotežu.

Kada satima stojimo bez dovoljno promene položaja, mišići nogu i leđa mogu postati zamoreni i napeti. Zbog toga se nakon radnog dana mogu javiti osećaj teških nogu, ukočenost ili potreba da što pre sednemo i odmorimo. Ako se takvo opterećenje ponavlja svakodnevno, nelagodnost može postati uobičajeni deo završetka radnog dana.

Statično stajanje zato nije isto što i kretanje. Kratka šetnja ili promena položaja aktiviraju mišiće na drugačiji način i mogu smanjiti nelagodnost koju izaziva dugo zadržavanje u jednom položaju. Čak i nekoliko minuta kretanja tokom pauze može prekinuti dug period statičnog opterećenja.

Posledice mogu osetiti kolena, kukovi i kičma

Opterećenje se ne završava na stopalima i nogama. Način na koji stojimo utiče i na druge delove lokomotornog sistema. Položaj stopala, kolena, karlice i kičme međusobno je povezan, pa promena u jednom delu može uticati na raspodelu opterećenja u ostatku tela.

Ako se težina stalno prebacuje na jednu nogu, telo zauzima nepravilan položaj ili se dugo stoji bez pauze, mogu se javiti nelagodnost i bolovi u kolenima, kukovima ili donjem delu leđa.

Ljudi često nesvesno pokušavaju da rasterete umorne noge promenom položaja, ali tako ponekad dodatno opterećuju jednu stranu tela.

Rizik od tegoba može da bude veći ako već postoje problemi sa zglobovima i kičmom, ali i kada radno mesto nije prilagođeno osobi koja najveći deo dana provodi stojeći. Visina radne površine, mogućnost oslonca i vrsta podloge zato mogu biti važniji nego što na prvi pogled deluje.

Zašto je statično stajanje veći problem od kretanja?

Nije isto provesti nekoliko sati na nogama uz hodanje i promenu položaja i nekoliko sati stajati gotovo nepomično. Iako u oba slučaja kažemo da smo „ceo dan bili na nogama“, način na koji je telo tokom tog vremena bilo opterećeno može biti veoma različit.

Telo je prilagođeno kretanju, a promena položaja omogućava da se opterećenje rasporedi na različite mišiće. Hodanje istovremeno aktivira mišiće nogu koji pomažu venskom povratku, dok se zglobovi i mišići ne zadržavaju satima u potpuno istom položaju.

Zbog toga rešenje najčešće nije jednostavno zameniti osam sati sedenja sa osam sati stajanja. Mnogo je važnije tokom dana smenjivati sedenje, stajanje i kretanje kad god priroda posla to omogućava. Upravo raznovrsnost položaja smanjuje vreme tokom kojeg su iste strukture tela neprekidno opterećene.

Kako ublažiti posledice dugog stajanja?

Ako posao zahteva mnogo vremena na nogama, male promene tokom radnog dana mogu pomoći da se smanji opterećenje. Nije uvek moguće značajno promeniti način rada, ali često postoji prostor za kratke pauze i češću promenu položaja.

Kad god je moguće, korisno je napraviti kratku pauzu i prošetati umesto ostajanja u istom položaju. Povremeno menjanje oslonca i položaja tela takođe je bolje od višesatnog statičnog stajanja. Ako radno mesto to dozvoljava, smenjivanje poslova koji se obavljaju sedeći i stojeći može biti još jedna mogućnost.

Važna je i obuća. Ona treba da bude odgovarajuće veličine, udobna i prilagođena poslu i podlozi na kojoj se provodi veći deo dana. Osobi koja osam sati radi na tvrdoj podlozi neće nužno odgovarati ista obuća koju bi izabrala za kratku šetnju ili povremeno stajanje.

Nakon posla odmor može pomoći kod prolaznog osećaja umora i težine u nogama. Međutim, ponavljane ili izražene tegobe ne treba automatski pripisivati prirodi posla, posebno ako se vremenom pogoršavaju ili počinju da se javljaju i kada nema dugotrajnog stajanja.

Kada tegobe nisu samo posledica napornog dana?

Umor nakon više sati provedenih na nogama nije neobičan. Ipak, bol ili oticanje koji su izraženi, ponavljaju se, ne prolaze nakon odmora ili se javljaju uz druge simptome zaslužuju dodatnu pažnju. Važno je posmatrati ne samo intenzitet tegoba već i način na koji su nastale i koliko dugo traju.

Posebno je važno da ne zanemarite naglo nastale ili jednostrane tegobe i da pretpostavite da je razlog samo dugo stajanje. Isto važi kada se simptomi vremenom pogoršavaju ili počnu da ometaju hodanje i uobičajene dnevne aktivnosti.

Dug radni dan može da objasni zašto su stopala umorna i noge teške, ali ne treba da postane univerzalno objašnjenje za svaki simptom. Ako tegobe traju, ponavljaju se ili postoji bilo kakva sumnja u njihov uzrok, pregled može pomoći da se utvrdi šta stoji iza njih.

Najbolja zaštita od posledica dugog stajanja nije da ceo dan provedemo sedeći. Telo najbolje podnosi promenu - malo stajanja, malo sedenja i, kad god je moguće, dovoljno kretanja.

U praksi, upravo te male promene tokom dana često predstavljaju najjednostavniji način da višesatno stajanje bude manje naporno.